Историјат

На развој пиротског школства највише је утицао недостатак школског простора. После ослобођења, до 60-тих година у Пироту, школски простор није био довољан што је било условљено формирањем прогимназија и осмогодишњих школа, а касније и великим миграцијама становништва из села у Пирот. Крајем 50-тих година ХХ века у пиротској општини радило је 9 осморазредних, 4 шесторазредне, 18 петоразредних и 2 четвороразредне основне школе, што није било довољно за 9729 ученика који су се школовали у љима. У оваквим условима било је отежано нормално одвијање наставног и ваннаставног рада школе.

Из тог разлога на конференцији народне власи пиротског руководства, руководиоца школа, чланова Савета за просвету и културу народног среза Пирот, одржане 18. јануара 1957. године, анализирано је постојеће стање школског простора у Пироту и разматрано питање подизања нове школске зграде. Након дискусије и сагледавања постојећег стања одлучено је да с и потреба Учитељске школее подигне нова школска зграда на подручју насеља Сењак у продужетку дворишта Учитељске школе у правцу североистока. Изградња нове школске зграде имала је за циљ да растерети постојеће школе и на тај начин боље организује васпитно-образовни рад у њима.

Приликом утврђивања инвестиционог програма и локације нове школске зграде, пошло се од перспективног урбанистичког плана развоја града, миграција становништва и потреба Учитељске школе у Пироту, тако да је нови школски објекат лоциран поред Учитељске школе као будућа вежбаоница.

Школа је настала деобом Основне школе „Вук Караџић“.

Назив је школа добила по дану ослобођења града Пирота (8. септембар 1944. године) од окупатора у току Другог светског рата.

Средства за рад школе издвојена су из средстава Основне школе „Вук Караџић“, Основне школе „Павле Крстћ“ (данас Основна школа „Свети Сава“) и друштвеног фонда за школство. Зграда је пројектована тако да се радови могу изводити у две етапе. По завршетку прве етапе школа је могла да ради као независна самостална јединица.

Директор школе Петар Виденовић о новој школској згради пише: Зграда на Сењаку грађена је од тврдог материјала и према пројекту Пројект-бироа у Пироту. Сува је, светла и чиста. Амбијент зграде васпитно утиче на ученике. Многи су из пажње и осећања да не нанесу штету постали дисциплинованији и обазривији.

С обзиром да школа није имала средства за изградњу фискултурних терена, прибегло се радним акцијама, па је у школској 1962/1963. години изграђено на овај начин одбојкашко игралиште, а следеће године кошаркашко и рукометно. Такође је управа школе организовала изградњу помоћне просторије за кухињу и оставе и то од добровољних прилога радника, ђака и других.

Друга фаза у изградњи школске зграде почела је 1966. године када су Управни одбор и Савет школе донели одлуку о реализацији изградње друге етапе школске зграде. Изградњом школске зграде у другој фази, школа је подмирила све своје потребе за рад.

Као васпитно-образовна установа ОШ „8.септембар“ почела је са радом 5. септембра 1961. године. Прва три месеца од оснивања, школа је организовала свој рад у ОШ „Вук Караџић“ и у згради Школе ученика у привреди јер није имала изграђену школску зграду. Нова зграда на Сењаку школи је 28. новембра 1961. године предата на управу. Школа је коначно отпочела са радом у згради на Сењаку 4.12.1961. године. Како је школа настала да би растеретила постојеће основне школе у граду, она је након оснивања из састава ОШ „Вук Караџић“ добила 12 одељења млађих разреда и 12 одељења старијих разреда, а из ОШ „Павле Крстић“ (данас ОШ „Свети Сава“) по одлуци Савета за просвету 6 одељења старијих разреда.

У првој школској 1961/1962. години школа је имала укупно 30 одељења, од тога су по 2 одељења била комбинована у истуреним одељењима школе у Пољској Ржани и Држини.